Čestitka

Svim ljubiteljima čiste prirode SREĆNA NOVA GODINA!

26.09. - Дан чистих планина

Дан чистих планина

 Бистри горски извори, чисти планински пропланци и дјевичански планински врхови – нека такви и остану!

Планине бисмо могли дефинсати као уздигнуте (више од 500 m) дијелове Земљине коре. Но, планине су много више од пуких уздигнућа. Планине су кисеоник и питка вода, богатство шума, кућа бројним угроженим животињским и биљним врстама, мјесто сусрета човјека са самим собом.

Планинска подручја на свим континентима представљају друштвени, економски и еколошки капитал од изузетног значаја и вриједности.

Планине су нужне за живот, заузимају око петину свјетског копненог подручја и основни су животни ослонац чак десетини људске популације.

Вијековима су планине служиле као велико складиште ресурса попут питке воде, енергије и биолошке разноликости, а о њезиној свјежој води данас посредно или непосредно зависи више од половине свјетског становништва.

Процеси глобализације, урбанизације и масовног туризма велика су пријетња планинским заједницама и ресурсима. Еколошке заједнице планина су изложене уништавању.

Међународна година планина, Свјетски дан планина, Дан чистих планина... само су неке активности и покушаји којима се настоји указати на значај планинских заједница. Међутим, то  није довољно! На заштити осјетљивих планинских еколошких заједница и унапређењу живота људи у планинским заједницама требало би радити систематски, полазећи од појединаца.

  

Планинарење је на првом мјесту начин и стил живота, а након тога и низ активности. Основни мотиви за планинарењем јесу човјекова жеља за: вјечним кретањем, упознавањем природе, простора и нових људи, освајањем нових врхова, потреба за равнотежом и задовољством.

Истински љубитељи планина циљ и садржај планинарења виде у уживању, спајајући физичке напоре са задовољством.

Као и у свим другим неформалним и формалним друштвеним скупинама, постоје начини понашања који планинаре разликују од излетника, а нека од правила понашања у планини ваљало би савјетовати свим посјетиоцима  планина:

 1.планинари се при сусрету, као и остали посјетиоци планина, међусобно поздрављају

2. темпо хода прилагођава се најспоријем планинару у скупини

3. пружити помоћ коме год помоћ у планини устреба

4. циљ планинарења је свеукупан доживљај природе, а не брзина освајања врха

5. избјегавати буку у планини

6. ходајући планинарским стазама уклонити све препреке, грање и камење

7. не тргати и уништавати биљке, гране и стабла, не ометати и плашити животиње

8. не остављати за собом отпатке

9. не палити ватру у шуми

10. на сваком излету учинити барем нешто за природу.

Бистри горски извори, чисти планински пропланци и дјевичански планински врхови – нека такви и  остану!

„Чувајмо природу! Природу нисмо наследили од наших предака, већ смо је позајмили од наших потомака!“

,,Потрудите се да послије вашег боравка у природи не остају никакви трагови!''

08.06.- Дан заштите планинске природе

                                     10 ЕКО ЗАПОВЈЕСТИ ЗА БОРАВАК У ПРИРОДИ

1. Не чупај и не уништавај биљке, ни законски заштићене ни незаштићене. Не тргај гране и не оштећуј кору стабала. Немој ометати и плашити животиње, реметити мир непотребним викањем или буком, бацањем камења или на друге начине. Поштуј мир планинске природе!

 2.  Поштуј прописе националних паркова, резервата и паркова природе! Једнако се понашај и у незаштићеним подручјима, иако то закони не траже. 

3. Најљубазније упозоравај излетнике и несавјесне планинаре и апелуј да не оштећују и уништавају животну средину, посебно да не беру тек процвало цвијеће. Имај на уму да ће се такви према заштитарима и заштити природе поставити одбојно, поставиш ли се нељубазно и нетолерантно!   

4. Укључуј се у разне еколошке акције (потписивање петиција, акције скупљања отпада из планина, еколошке скупове и сл.)    

5. Своје смеће са собом однеси у долину, чак и ако постоји корпа за смеће, јер га обично нико не празни или га празни у оближњој шуми.   

6. Не пали ватру у шуми, а сваку ватру брижљиво угаси! Шумски се пожари тешко гасе због неприступачности и непроходности планинских терена.  

7. Избјегавај вожњу аутомобилом по планинама јер тако додатно загађујемо околину, а себе лишавамо ужитака и љепота који су циљ планинарења. Планинске цесте служе за веће потребе као што су спашавање и снабдијевање.    

8. Пропагирај природне љепоте и њихову заштиту људима око себе; у школи, на послу, на огласним таблама, путем предавања и слично.   

9.  На сваком излету учини барем једну ситницу за природу! Покупи одбачену кутију, боцу или лименку са стазе! 

10. Чврсто се држи властитог начела да након твог одласка из ње, у планини не смије остати никаквих штетних трагова твоје посјете!  

 

Дан заштите планинске природе

Планинари би увијек требали имати на уму да су у планинском свијету само привремени “гости” и да би он након њиховог повратка требао остати неизмијењен. Услед доласка све већег броја људи у планинске предјеле, неопходно је наћи компромис између њиховог удобног и сигурног боравка у планини са једне и заштите планинске природе са друге стране.

Штитити планинску природу значи добро водити рачуна о томе гдје се поставља логор (приликом постављања шатора, нарочито ако се ради о већем броју истих, морамо водити рачуна о томе да нанесемо што мање штете природном окружењу, логор не треба подизати непосредно поред извора, ријека или језера.), гдје се ложи ватра (обично се каже ватра је добар слуга али лоš господар, зато са ватром треба опрезно не смијемо се играти!, зато ако ложимо ватру у планини нека буде мала, а користимо се само сувим гранама и дрвећем и не треба је напуштати док гори), како се пере посуђе ( не треба користити штетне детерџенте јер они загађују воду и земљиште, посуђе је довољно опрати врелом водом одмах након употребе),  како се поступа са отпадом (морамо се трудити да планина остане макар онако чиста какву смо је нашли, основно је правило да свако свој отпад носи са собом назад у долину).

Такође, не треба чупати и уништавати планинске биљке, узнемиравати и убијати дивље животиње. Једноставно треба водити рачуна о свим аспектима нашег боравка у планини тако да негативни утицаји буду сведени на минимум.

Свјетски дан заштите животне средине

  

05.06. Свјетски дан заштите животне средине (World Environment Day - WED), обиљежава се у више од 100 земаља широм света. Овај дан Генерална скупштина УН усвојила је 1972. године, представља једно од главних средстава којим УН широм свијета стимулишу значај очувања животне средине и подстичу повећање активности на заштити животне средине.

На овај дан се промовише став да је заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, а сједиште Програма за заштиту животне средине УН (United Nations Environment Programme - UNEP) налази се у главном граду Кеније - Најробију.

Индија ће бити овогодишњи домаћин централне прославе светског Дана заштите животне средине 2011 (ВЕД), 5. јуна.

 У протеклих четрдесетак година ова манифестација је израсла у један од најјачих механизама којима Уједињени народи подижу свијест људи широм наше планете о нужности уврштавања питања заштите животне средине међу горуће проблеме данашњице и постичу их да постану активни учесници одрживог и равномјерног развоја те преузму одговорност за очување планете напомињући да је улога локалних заједница кључна за разумијевање важности питања заштите животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.

Ове године Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се под слоганом  „Шуме: природа на услузи“ (Forests: Nature At Your Service), чиме се жели упозорити на кључну улогу шума у очувању свијета каквог познајемо. Њихова је улога вишеструка. Шуме представљају „плућа Земље“, те су нам највјернији савезник у борби против климатских промјена. Биљке у процесу фотосинтезе узимају велике количине угљен диоксида уз истовремено ослобађање кисеоника, који нам омогућава дисање. Надаље шумски комплекси имају значајну улогу у формирању падавина као и у регулацији водених токова, утичу на очување плодности земљишта и његову заштиту од ерозије, ублажавају велика  колебања температуре ваздуха, те тако стварају повољније услове за људско здравље.

 Шумске заједнице, нарочито тропске кишне шуме, одликују се највећом биолошком разноликошћу на копненом дијелу Земље и представљају станиште за  више од половине свих познатих копнених врста биљака и животиња. Њиховим уништавањем бројне јединствене врсте нашле су се ивици опстанка или су већ изумрле, чиме се наш свијет неповратно мијења и осиромашује.

 Шуме осигуравају склониште, сигурност и радна мјеста за десетине милиона људи. У исто вријеме шуме су и извор вриједних сировина. Поред дрвета које се свакога дана обрађује у безброј производа, генетска разноликост унутар шумских заједница омогућује нам напредак у науци и здравству, те развој нових лијекова.

Успркос свему, уништавање шума, које данас прекривају 1/3 површине копненог дијела Земље, наставља се несмиљеном жестином. Сваке године уништи се просјечно 13 милијуна хектара, што је величина која одговара површини Португала. 

Посљедњи је тренутак да промијенимо начин живота и окренемо се зеленој будућности у којој ће шуме бити срце одрживог развоја јер су оне данас вишеструко угрожене од разних утицаја. Највећи утицај врши човјек. Такође, велики утицај имају пожари, суше, лоши природно еколошки услови за опстанак шума, природне непогоде и сл.

У каквој ћемо животној средини живјети зависи само од нас!

   
   
   

22. мај, Међународни дан биодиверзитета

             22. мај - Међународни дан биодиверзитета - је дан када цијела планета разним манифестацијама потсјећа на угроженост биодиверзитета. Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља разноврсност свих живих бића на планети Земљи.

                    Подаци Свјетске уније за заштиту природе IUCN откривају да је 21 % свих познатих сисара, 30 % водоземаца, 12 % птица, 28 % гмизаваца, 37 % риба, 70 % биљака и 35 % бескичмењака на Планети угрожено.

Сматра се да са лица Земље годишње нестаје око 36.000 врста, односно око 100 врста дневно. На тај начин, стопа изумирања постаје 1000 пута већа од нормалне еволуционе стопе изумирања. Нестанак појединих врста нарушава екосистеме, чини их лабилнијим и води полагано њиховој разградњи и сигурном пропадању. Неповратни губитак биодиверзитета има трајни утицај на опстанак преосталих врста, укључујући ту и човјека.

И међу људима постоји разноврсност,  разликују се од континента до континента, од државе до државе, ... од села до села, и та разноврсност одржава свијет овакав какав јесте. Али на жалост, добрих и еколошко свјесних људи је све мање, нестају и утапају се у већину, а због тога трпи, не само животна средина већ и сам човјек. Зато је поред заштите биодиверзитета, веома важно заштити човјека од себе самог. Позивамо вас да данас као и сваког другог дана у години, људе око себе, али прије свега нас саме, учинимо бољим становницима ове планете, а тако ћемо сачувати и животну средину.

 

Има ли нешто савршеније од природног? (22. мај, Међународни дан биодиверзитета)

Најједноставнија дефиниција по којој се БИОДИВЕРЗИТЕТ дефинише је "свеобухватност свих облика живота", ипак ако желимо научно прецизнију дефиницију, онда се под појмом биодиверзитета подразумијева свеукупност гена, врста и екосистема, при чему сваки од ових нивоа има свој, како просторни, тако и временски континуитет на нашој планети.

Појам «Биодиверзитет« је млад термин, рођен је на састанку Националног Форума за Биодиверзитет, одржаног септембра 1986. у Вашингтону. Конвенцијом о заштити биолошке разноврсности, прихваћеној на Конференцији о одрживом развоју у Рио де Женеиру 1992. године, овај појам добија значај, не само у биолошком, већ и у ширем, политичком смислу.

Заједнички именитељ за све постојеће живе и неживе облике на Земљи је разносврсност или диверзитет. Довољно је само погледати физичко-географску, климатску, геолошку, вегетацијску или биомску мапу свијета, па се сликовито увјерити да планета почива на разноврсности. У укупном мозаику разноврсних услова у којима се остварује живот у биосфери, не постоје два мјеста која су климатски, геоморфолошки и биолошки идентична, а што су међусобно удаљенија, све су различитија и све мање упоредива.

Биодиверзитет је данашња мјера опстанка биосфере и развоја цивилизације на Земљи. Његова заштита се не може посматрати искључиво са економске стране, јер очувани изворни биодиверзитет нема цијену. Он је непроцјењив, вриједан сам по себи, не само због еколошког значаја, већ и због својих научних, образовних, културних, рекреативних и естетских вриједности. Простори на Земљи без очуване природе губе лик, а људске популације, народи и државе своје упориште. Биолошка разноврсност мора бити брига сваког човјека, нације и друштва, на исти начин као што су то и сва друга природна богатства. Очување биолошке разноврсности неодвојиво је од заштите животне средине. Биолошка разноврсност је камен темељац живота на Земљи.

проф др  Ивица Радовић (Из текста: ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА -

              фактори и императив опстанка човечанства у 21.веку)

 

Дан планете Земље

              У јануару 1970. амерички сенатор и еколошки активиста Гејлорд Нелсон одлучује да се национална обука о животној средини зове Дан Земље и да се одржава 22. априла. У доба  политичког активизма и студентских протеста Дан Земље привлачи многе репортере који о томе извјештавају. Сенатор Нелсон препушта организацију студентима и бира Денис Хајеса за координатора. Многи грађани се прикључују и Дан Земље као ,,празник'' постаје веома успјешан у Сједињеним Америчким Државама.

Уз то сенатор Нелсон прокламује 1971. трећу недељу у априлу као „Недељу Земље“, која постаје национални догађај.

Дан планете Земље, је годишња манифестација којом се жели скренути пажња читаве свјетске јавности на опасност која пријети животу на Земљи. Овим се Даном жели помоћи човјеку да поновно успостави контакт с природом, да промисли о  загађењу ваздуха и воде, радиоактивном зрачењу, исцрпљивању ненадокнадивих енергената и многим другим проблемима. На тај Дан се предузимају различите конкретне акције заштите живота на Земљи, буђења свијести, одговорности, осјећаја, љубави према дару живота и према свим створењима.

Свако од нас може тога дана (али и сваког другог) учинити нешто како би заштитио планету на којој живимо. За почетак штедимо енергију, не загађујмо околину и рециклирајмо отпад! 

Веома чест проблем нашег подручја, а и шире је свјесно бацање отпада у природу. На овај начин долази до уништења станишта за многе животиње, док шуме и ријеке могу потпуно нестати, а то би довело до нарушавања природног еко – система.

 

ЧУВАЈМО НАШУ ПЛАНЕТУ!

  

Ако уништимо биљке и животиње, а тиме планету Земљу, уништићемо и сами себе!!!

На следећим фотографијама су приказане љепоте природе – доказ да људско није и не може бити савршеније од природног!

 

На следећим фотографијама су приказане неке од ситуација у којима се (не)човјек према природи понио веома окрутно и безобзирно!