Свјетски дан заштите животне средине

  

05.06. Свјетски дан заштите животне средине (World Environment Day - WED), обиљежава се у више од 100 земаља широм света. Овај дан Генерална скупштина УН усвојила је 1972. године, представља једно од главних средстава којим УН широм свијета стимулишу значај очувања животне средине и подстичу повећање активности на заштити животне средине.

На овај дан се промовише став да је заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, а сједиште Програма за заштиту животне средине УН (United Nations Environment Programme - UNEP) налази се у главном граду Кеније - Најробију.

Индија ће бити овогодишњи домаћин централне прославе светског Дана заштите животне средине 2011 (ВЕД), 5. јуна.

 У протеклих четрдесетак година ова манифестација је израсла у један од најјачих механизама којима Уједињени народи подижу свијест људи широм наше планете о нужности уврштавања питања заштите животне средине међу горуће проблеме данашњице и постичу их да постану активни учесници одрживог и равномјерног развоја те преузму одговорност за очување планете напомињући да је улога локалних заједница кључна за разумијевање важности питања заштите животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.

Ове године Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се под слоганом  „Шуме: природа на услузи“ (Forests: Nature At Your Service), чиме се жели упозорити на кључну улогу шума у очувању свијета каквог познајемо. Њихова је улога вишеструка. Шуме представљају „плућа Земље“, те су нам највјернији савезник у борби против климатских промјена. Биљке у процесу фотосинтезе узимају велике количине угљен диоксида уз истовремено ослобађање кисеоника, који нам омогућава дисање. Надаље шумски комплекси имају значајну улогу у формирању падавина као и у регулацији водених токова, утичу на очување плодности земљишта и његову заштиту од ерозије, ублажавају велика  колебања температуре ваздуха, те тако стварају повољније услове за људско здравље.

 Шумске заједнице, нарочито тропске кишне шуме, одликују се највећом биолошком разноликошћу на копненом дијелу Земље и представљају станиште за  више од половине свих познатих копнених врста биљака и животиња. Њиховим уништавањем бројне јединствене врсте нашле су се ивици опстанка или су већ изумрле, чиме се наш свијет неповратно мијења и осиромашује.

 Шуме осигуравају склониште, сигурност и радна мјеста за десетине милиона људи. У исто вријеме шуме су и извор вриједних сировина. Поред дрвета које се свакога дана обрађује у безброј производа, генетска разноликост унутар шумских заједница омогућује нам напредак у науци и здравству, те развој нових лијекова.

Успркос свему, уништавање шума, које данас прекривају 1/3 површине копненог дијела Земље, наставља се несмиљеном жестином. Сваке године уништи се просјечно 13 милијуна хектара, што је величина која одговара површини Португала. 

Посљедњи је тренутак да промијенимо начин живота и окренемо се зеленој будућности у којој ће шуме бити срце одрживог развоја јер су оне данас вишеструко угрожене од разних утицаја. Највећи утицај врши човјек. Такође, велики утицај имају пожари, суше, лоши природно еколошки услови за опстанак шума, природне непогоде и сл.

У каквој ћемо животној средини живјети зависи само од нас!