22. мај, Међународни дан биодиверзитета

             22. мај - Међународни дан биодиверзитета - је дан када цијела планета разним манифестацијама потсјећа на угроженост биодиверзитета. Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља разноврсност свих живих бића на планети Земљи.

                    Подаци Свјетске уније за заштиту природе IUCN откривају да је 21 % свих познатих сисара, 30 % водоземаца, 12 % птица, 28 % гмизаваца, 37 % риба, 70 % биљака и 35 % бескичмењака на Планети угрожено.

Сматра се да са лица Земље годишње нестаје око 36.000 врста, односно око 100 врста дневно. На тај начин, стопа изумирања постаје 1000 пута већа од нормалне еволуционе стопе изумирања. Нестанак појединих врста нарушава екосистеме, чини их лабилнијим и води полагано њиховој разградњи и сигурном пропадању. Неповратни губитак биодиверзитета има трајни утицај на опстанак преосталих врста, укључујући ту и човјека.

И међу људима постоји разноврсност,  разликују се од континента до континента, од државе до државе, ... од села до села, и та разноврсност одржава свијет овакав какав јесте. Али на жалост, добрих и еколошко свјесних људи је све мање, нестају и утапају се у већину, а због тога трпи, не само животна средина већ и сам човјек. Зато је поред заштите биодиверзитета, веома важно заштити човјека од себе самог. Позивамо вас да данас као и сваког другог дана у години, људе око себе, али прије свега нас саме, учинимо бољим становницима ове планете, а тако ћемо сачувати и животну средину.

 

Има ли нешто савршеније од природног? (22. мај, Међународни дан биодиверзитета)

Најједноставнија дефиниција по којој се БИОДИВЕРЗИТЕТ дефинише је "свеобухватност свих облика живота", ипак ако желимо научно прецизнију дефиницију, онда се под појмом биодиверзитета подразумијева свеукупност гена, врста и екосистема, при чему сваки од ових нивоа има свој, како просторни, тако и временски континуитет на нашој планети.

Појам «Биодиверзитет« је млад термин, рођен је на састанку Националног Форума за Биодиверзитет, одржаног септембра 1986. у Вашингтону. Конвенцијом о заштити биолошке разноврсности, прихваћеној на Конференцији о одрживом развоју у Рио де Женеиру 1992. године, овај појам добија значај, не само у биолошком, већ и у ширем, политичком смислу.

Заједнички именитељ за све постојеће живе и неживе облике на Земљи је разносврсност или диверзитет. Довољно је само погледати физичко-географску, климатску, геолошку, вегетацијску или биомску мапу свијета, па се сликовито увјерити да планета почива на разноврсности. У укупном мозаику разноврсних услова у којима се остварује живот у биосфери, не постоје два мјеста која су климатски, геоморфолошки и биолошки идентична, а што су међусобно удаљенија, све су различитија и све мање упоредива.

Биодиверзитет је данашња мјера опстанка биосфере и развоја цивилизације на Земљи. Његова заштита се не може посматрати искључиво са економске стране, јер очувани изворни биодиверзитет нема цијену. Он је непроцјењив, вриједан сам по себи, не само због еколошког значаја, већ и због својих научних, образовних, културних, рекреативних и естетских вриједности. Простори на Земљи без очуване природе губе лик, а људске популације, народи и државе своје упориште. Биолошка разноврсност мора бити брига сваког човјека, нације и друштва, на исти начин као што су то и сва друга природна богатства. Очување биолошке разноврсности неодвојиво је од заштите животне средине. Биолошка разноврсност је камен темељац живота на Земљи.

проф др  Ивица Радовић (Из текста: ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА -

              фактори и императив опстанка човечанства у 21.веку)