Данас 21. 03. је Међународни Дан шума.
Прије 43. годинe, на 23. сједници Генералне скупштине
Европске пољопривредне конфедерације 1971. године, 21. март изабран је као Свјетски дан шума, сматрајући да ће на тај начин допринијети повећању свијести и увјерења најшире свјетске јавности о значају и улози шума за човјека. Овај дан уједно представља
и подсјетник друштву на значај шума, апострофирајући бројне користи које имамо од
шуме.
За обиљежавање симболично је одабран 21.март, први
дан прољећа, у знак буђење природе
и вегетације, као дан јесење равнодневице на јужној, односно прољећне на сјеверној хемисфери, као дан прославе и обиљежавања три кључна аспекта шумарства:
заштите, производње и рекреације.
Шуме су најсложенији
копнени екосистеми. У њима поред дрвећа, живи много других врста биљака,
животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој
спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.
Савремени човјек, индустријализација и ширење насеља, допринијели су да се све више и више сијеку шуме и деградира шумска биоценоза.
Значај шума је велики:
·
шума спречава ерозију
земљишта
·
светске шуме годишње
атмосфери дају 86 милијарди тона кисеоника а апсорбују чак 119 милијарди тона
угљен-диоксида
·
само 4 букова стабла
кроз 100 година обезбеде кисеоник једном човеку за 80 година живота
·
човек може да живи без
хране 5 недеља, без воде 5 дана а без ваздуха само 5 минута
·
1 ha клеке годишње
емитује у атмосферу око 30 kg материја са бактерицидним дејством, што је
довољно за дезинфекцију омањег града
·
шума смањује буку, што
зависи од типа шуме, густине, висине грмља, његове олисталости и годишњег доба
·
за годину дана 1 hа
четинарске шуме филтрира 30-35 тона прашине, а на 1 ha лишћарске шуме се
филтрира 50-76 тона прашине.
Губитак шума наставит ће се
због климатских промена упркос глобалним напорима за смањењем испуштања гасова стаклене
баште у атмосферу. Шуме су данас угрожене од пожара,
промјењеног водног режима, инсеката, глодара, бактерија,
гљивица, загађења ваздуха, земљишта и вода, киселих киша и др. У том смислу заштита
шума подразумјева примјерено газдовање, заштиту шуме од штеточина и пожара и друге превентиве мјере. Но, упркос свим факторима од којих је угрожена,
шума је још увек ту, али јој је потребна човјекова заштита.
Процењује се да шуме покривају 31% укупне земљине копнене површине као и да чувају преко
80% биолошке разноврсности наше планете. Извор су хране и сировине за велики дио становништва, повољно утичу на климу и режиме водотока и штите земљиште
од ерозије. У новије вријеме све се више говори о важности
шума у социјалном смислу, општекорисним функцијама шума и важности истих за здравље
људи. Кроз призму актуелних климатских промјена важност шума огледа се и кроз чињеницу да су шуме највећа активна складишта
угљеника.
Шуме учествују у прочишћавању
подземних и површинских вода, заштити земљишта од ерозије, одношења земљишта вјетром и водом те осиромашивања земљишта, посебно
на нагнутим теренима.
Веће шумске површине утичу и на климу тако да ублажавају велика колебања
температуре у оближњим насељима и спречавају појаву струјања хладних ваздушних маса. Љети повећавају влажност ваздуха,
те спречавају промјене микроклиме одређеног подручја, штите насеља од
загађеног ваздуха, јаког вјетра и буке те задржавају велике
количине прашине. У процесу асимилације прочишћавају ваздух. Здраве шуме произведу
око 20 т кисеоника по хектару годишње, а пружају заштиту и храну бројним животињским
и биљним врстама те су важне за очување биолошке разноврсности.
,,Чувајмо природу. То је дужност свију нас и обавеза према будућим
генерацијама''
