Под
појмом биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумјева
се свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи. Дакле, биодиверзитет
обухвата укупну различитост и варирање гена и свих врста микроорганизама,
гљива, биљака и животиња, као и сву разноликост екосистема у
којима су жива
бића активни носиоци еколошких процеса.
Прије
више од двадесетак година термин биолошка разноврсност или биодиверзитет ушао је
у стандардизовану
употребу у оквиру глобалне, регионалне и локалне теоријске и примењене
екологије и заштите
животне средине. Данас је овај термин опште прихваћен у науци, пракси и
свакодневном
животу и њиме је, у широком смислу, обухваћена проблематика очувања и
коришћења биолошких
ресурса Земље у цјелини. Конституисањем Конвенције о очувању
биодиверзитета у Рио де Жанеиру 1992. године, коју
су потписале 163 земље (државе) свијета, наглашен је значај очувања
биолошке разноврсности у глобалним размјерама.
Биолошки
и еколошки концепт очувања биодиверзитета подразумјева праћење природних
процеса, рационално
коришћење, обезбијеђивање трајно одрживог развоја и обнављање биолошких
ресурса Земље.
Често се очување биодиверзитета једноставно поистовјећује са заштитом природе, са објашњењем да је то само
другачија ,,амбалажа'' за исту ствар. Заштита
природе бави
се општим очувањем предјела, појединачних природних
цјелина, врста, екосистема и других природних ресурса. Најчешће, заштита
природе императивно не намеће и познавање укупног биолошког садржаја и не упушта
се у значај биолошке суштине и еколошко-еволутивних принципа опстанка живог свијета
заснованог на биолошкој разноврсности. Стога, познавање и очување биолошке
разноврсности представља прави концепт заштите природе, биолошку
основу, теорију, праксу и филозофију опстанка планете Земље и
омогућава рационално
коришћење природних добара.
Стратегија
очувања биолошке разноврсности огледа се кроз заштиту како
појединачних органских врста и генофонда у целини,
тако и природних екосистема као незамјењивих
,,фабрика'' природе од чије ефикасности зависи одржање биосфере на Земљи.
Практична трана стратегије очувања биодиверзитета обухвата рационално и одрживо коришћење
и унапређење природних биолошких ресурса.
Може се рећи да свака органска врста, која на
специфичан начин учествује у стварању биосфере, представља заправо јединствено решење
опстанка, оргинално и непоновљиво. Савршен одговор еволуције на веома променљиве
и разнолике услове станишта који постоје на Земљи. Свака врста својом специфичном
функцијом у екосистему омогућава да тај екосистем буде функционалан и крајње ефикасан.
Глобални биогеохемијски циклуси представљају стално кружење материје и проток енергије,
а сваки од огромног броја организама учествује у томе, као мали део једног великог
мозаика. Управо због тога свака врста заслужује поштовање и заштиту!
Уништавњем биодиверзитета уништавамо и могућност
будућих генерација да пронађу лијекове, користе биљке за нову исхрану… итд. Због
тога је ради ефикаснијег и свестранијег коришћења биолошке разноврсности један од
најважнијих задатака садашњих и будућих генерација научника детаљан попис врста
и њихова заштита на сваки начин.
Дакле, пустошењем биолошке разноврсности на најразличитије
начине, осим што ускраћујемо право на опстанак самих врста (на шта немамо право!),
ми ускраћујемо могућност опстанка будућим генерацијама и одузимамо им право и задовољство
да упознају све оне врсте које и данас постоје.
Поставља се питање:
,,Како смијемо уништавати нешто што није наше?''
Гдје нам је одговорност?
Све осим личних
материјалних добара ми смо позајмили од наше дјеце?
Докле ћемо се овако бахато
понашати према природи?
