Дан планете Земље се обележава 22.
априла. Овај датум су Уједињене Нације одредиле као дан борбе против нарушавања
животне средине. Као највећи празник планете Земље требао би да утиче на све државе,
а и појединце да се укључе у глобалну акцију ширање еколошке свијести.
Широм свијета се политичари утркују
ко ће да најави обиљежавање овог дана у својој земљи, обећавају боље и чистије сутра,
камере у кадру хватају њих и гомилу дјеце која трчкарају около и сакупљају папириће
и слично и тако је док се камере не искључе. Увијек се испостави да су говорили
само због бирача. Али зар није и за друге ствари иста прича?
Као чистимо депоније широм земље, а
депоније где год се окренемо. Међутим, ту је већ локално становништво криво и наравно
незаобилазне благе казнене мјере. Без већих казни нема чистије животне средине.
Казнене мјере су број један за успјешно ширење еколошке свијести, а након увођења
истих може се почети са едукацијом. Обрнут редослед неће донијети праве резултате.
Нажалост, једино удар по џепу већину натјера на размишљање. Нико не реагује.
Па замислите да прође дан, а да се
на Земљи не баци једна једина пластична флаша ван контејнера? Незамисливо зар не?
Исто је и са другим стварима који доприносе загађењу, било да су микро или макро
димензија.
Људи нису
ни свјесни какву су штету Земљи већ направили, а и даље то исто раде.
