среда, 21. мај 2014.

22.05.2014. Dan biodiverziteta

22.05. Дан биодиверзитета

Међународни дан биодиверзитета (биолошке разноврсности) обиљежава се 22. маја да јавност подсјети на угроженост разноликости живог свијета на планети и значај њеног очувања.








Што је на неком простору више врста, то је знак да је животна средина у бољем стању.

 
               Међународни Дан биодиверзитета установиле су Уједињене нације (УН) како би се најширој јавности указало на значај и неопходност заустављања опадања броја биљнихи животињских врста, као и различитих екосистема на Земљи. 








             УН су на самиту о заштити животне средине и одрживом развоју у Рио де Женеиру 1992. године усвојиле Конвенцију о биолошкој разноврсности којом се потврђује општи консензус да је биодиверзитет темељ здраве животне средине и одрживог развоја. 








               Конвенција успоставља очување биолошке разноврсности као темељно међународно начело у заштити природе и заједничку обавезу човјечанства. То је један од главних споразума о заштити природе, јер садржава основна начела на којима државе морају заснивати будуће одлуке и програме привредног развоја и заштите околине. Главни циљ конвенције је очување и унапређење укупне биолошке разноврсности земље, што подразумијева кориштење на начин да се неће дугорочно осиромашити живи свијет и њему припадајућа станишта него ће природни потенцијал земље остати на кориштење будућим генерацијама.








Према подацима стручњака, стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету је 10.000 пута већа него што је природно.






             Колико врста има на овој планети? А колико је угрожено?



























              Свјетска унија за заштиту природе (ИУСН) наводи да је угрожено 21 одсто свих познатих сисара, 30 одсто водоземаца, 12 одсто птица, 28 одсто гмизаваца, 37 одсто риба, 70 процената биљака и 35 одсто бескичмењака. Стручњаци упозоравају да са лица земље годишње нестане око 36.000 врста, што неповратно нарушава животна станишта и утиче на опстанак човјека. 

          Ми, у Републици Српској па и шире и региону, се можемо  похвалити великим бројем биљних и животињских врста и релативно очуваним природним стаништима.


        Потрудимо се да тако и остане! Зар ове горе слике не говоре саме за себе? 
        Кад се нешто уништи тешко се може вратити на првобитно стање. 
         Размислимо о томе!

        Ово је човјекове  руке дјело. Зар је ово морало бити? Размислимо!