Планинари би увијек требали имати на уму да су у планинском свијету само привремени “гости” и да би он након њиховог повратка требао остати неизмијењен. Услед доласка све већег броја људи у планинске предјеле, неопходно је наћи компромис између њиховог удобног и сигурног боравка у планини са једне и заштите планинске природе са друге стране.
Штитити планинску природу значи добро водити рачуна о томе гдје се поставља логор (приликом постављања шатора, нарочито ако се ради о већем броју истих, морамо водити рачуна о томе да нанесемо што мање штете природном окружењу, логор не треба подизати непосредно поред извора, ријека или језера.), гдје се ложи ватра (обично се каже ватра је добар слуга али лоš господар, зато са ватром треба опрезно не смијемо се играти!, зато ако ложимо ватру у планини нека буде мала, а користимо се само сувим гранама и дрвећем и не треба је напуштати док гори), како се пере посуђе ( не треба користити штетне детерџенте јер они загађују воду и земљиште, посуђе је довољно опрати врелом водом одмах након употребе), како се поступа са отпадом (морамо се трудити да планина остане макар онако чиста какву смо је нашли, основно је правило да свако свој отпад носи са собом назад у долину).
Такође, не треба чупати и уништавати планинске биљке, узнемиравати и убијати дивље животиње. Једноставно треба водити рачуна о свим аспектима нашег боравка у планини тако да негативни утицаји буду сведени на минимум.
Нема коментара:
Постави коментар