Општинско такмичење из екологије 2013.

Поводом обиљежавања Свјетског дана шума, 21. март, и Свјетског дана вода, 22.марта у ОШ ,,Веселин Маслеша'' Фоча одржано је општинско такмичење из Екологије у организацији Еколошког друштва ,,Горња Дрина'' из Фоче и Шумског газдинства ,,Маглић'' Фоча. Тема такмичења је била ,,Општe знање о екологији''. Учешће у такмичењу узели су ученици ОШ ,,Веселин Маслеша'' и ОШ ,,Свети Сава'' чланови еколошких секција у школи.

Приликом такмичења ученици су показали велико знање из области Екологије.

После урађених тестова комисија (Блажо Продановић  члан Управног одбора Еколошког друштва ,,Горња Дрина'', Ратко Бабић, наставник биологије у ОШ ,,Веселин Маслеша'' и Вања Давидовић, наставник биологије у ОШ ,,Свети Сава''), је приступила прегледању и бодовању тестова.

Резултати такмичења:

      

  - Прво мјесто: Ковач Јелена ОШ ,,Свети Сава'' Фоча

  - Друго мјесто: Продановић Миодраг  ОШ ,,Веселин Маслеша'' Фоча

  - Треће мјесто: Станковић Тодор  ОШ ,,Свети Сава'' Фоча

22. март 2013. СВЈЕТСКИ ДАН ВОДА

Без воде нема живота па данас на Свјетски дан вода пишемо о њој и подсјећамо колико је важна. О води, која чини чак 65% нашег организма, зависи наше здравље. Вода раствара и транспортује храњиве тматерије кроз организам, на одређени начин регулише тјелесне функције, рад појединих органа и организма у цјелини, елиминше штетне материје из организма те одржава тјелесну температуру. Без довољно текућине почињемо осјећати умор и главобољу, а недостатак воде посебно је видљив на кожи. Вода одржава нашу кожу мекшом, еластичнијом и прије свега млађом.

Свјетски дан вода обиљежава се сваке године 22. марта.

Прве важне препоруке о проблемима везаним за воду и водне ресурсе биле су формулисане на конференцији Уједињених народа о водама која је одржана 1977. године у Mar del Plati (Аргентина). Након конференције Уједињених народа о екологији и развоју у Rio de Janeirou, општа скупштина УН је резолуцијом од 22. фебруара 1993. одлучила да се 22. март сваке године обиљежи као Свјетски дан вода и да се на тај дан, широм свијета, посебно скрене пажња на проблеме везане за воду и водне ресурсе, с тим да се сваке године обиљежава уз други мото. Тако је нпр. 1995. године обиљежен под мотом: ,,Жене и вода", 2004. године: ,,Вода и катастрофе", 2007. године: ,,Како се носити с оскудицом", а ове године ,,Вода, вода свуда, само ако дијелимо"

Овим даном Уједињене нације желе да подсјете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима свијета. Такође од 2005. до 2015. се обиљежава деценија вода тако да Свјетски дан вода има посебан значај током ових година.

Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића.

Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој, започињу борбе за воду, а постоји чак и опасност од међудржавних ратова. Број становника на нашој планети убрзано се повећава, потребе за водом још и брже, а њена количина се мијења.

До 2025. године двије трећине човјечанства осјетиће  озбиљан недостатак воде.

Недостатак политичке воље довео је до тога да је свијет суочен са највећом до сада забиљеженом кризом снабдијевања водом, истиче се у недавно објављеном известају Уједињених нација, преноси BBC. Извјештај упозорава на могућност да средином овог вијека чак седам милијарди људи буде суочено са недостатком воде уколико се не предузму хитне мјере. Ријеч је о највећој до сада сачињеној студији о количинама питке воде које свијет има на располагању.

Предвидјања УН су прилично мрачна. У извјештају се истиче да ће се извори воде стално смањивати због пораста броја становништва, загађјења и климатских промјена. У наредних двадесет година, просјечна количина воде којом ће људи располагати бити мања за трећину. Пречишћавање отпадних вода је кључно. Сваког дана се у ријеке, језера и водене токове баца шест милиона тона отпада.

Највећи диео расположиве питке воде користи се за наводњавање и производњу хране. Велики дио тога могао би да се сачува, кажу Уједињене нације, уколико би се за наводњавање користиле пречишћене отпадне воде.

НЕМА РАЗЛОГА ЗА ОПТИМИЗАМ.

               НЕМА РАЗЛОГА ЗА ПЕСИМИЗАМ.

                                ПОСТОЈЕ СВИ РАЗЛОЗИ ДА СЕ ДЈЕЛУЈЕ ОДМАХ!

Ста можемо и морамо да учинимо с водом?

Да је штитимо и штедимо сваки дан, на сваком мјесту и у свакој прилици. Оно што нама изгледа мало и небитно данас, некоме другом ће у будућности много значити. И данас се много људи бори са недостатком воде. Кључ је како рукујемо водом и то је проблем, који треба да нам буде приоритет.

Знате ли да:

 - Једна литра уља може загадити два милиона литара воде.

 - У земљама у развоју 80 посто болести је повезано с водом.

 - Петоминутним туширањем потроши се око 100 литара воде.

 - Канада посједује 25 посто укупне свјетске воде.

- Сваког дана просјечно кућанство потроши око 50 литара воде на испирање wц-а, пиће, прање и кување,

- Један од шест људи на Земљи нема дневних 20-50 литара осигуране свјеже воде,

- Свакодневно од посљедица недостатка воде умире 3.800 дјеце.

- Према процјенама чак 1,1 милијарда људи нема приступ питкој води, а 2,4 милијарде живи без основних санитарних услова.

Полисапробне воде су јако загађене. Преовлађују анаеробни услови. Као производ труљења појављује се водоник-сулфид који се осјећа по мирису. Вода је мутна и обојена. Укупни број бактерија је већи од 150.000 у 1 cm³, а организми су отпорни на H₂S, NH₃, мијењање pH вриједности и количине кисеоника. То су јако загађени водотоци, дијелови потока и ријека низводно од испуста отпадне воде.