Најједноставнија дефиниција по којој се БИОДИВЕРЗИТЕТ дефинише је "свеобухватност свих облика живота", ипак ако желимо научно прецизнију дефиницију, онда се под појмом биодиверзитета подразумијева свеукупност гена, врста и екосистема, при чему сваки од ових нивоа има свој, како просторни, тако и временски континуитет на нашој планети.
Појам «Биодиверзитет« је млад термин, рођен је на састанку Националног Форума за Биодиверзитет, одржаног септембра 1986. у Вашингтону. Конвенцијом о заштити биолошке разноврсности, прихваћеној на Конференцији о одрживом развоју у Рио де Женеиру 1992. године, овај појам добија значај, не само у биолошком, већ и у ширем, политичком смислу.
Заједнички именитељ за све постојеће живе и неживе облике на Земљи је разносврсност или диверзитет. Довољно је само погледати физичко-географску, климатску, геолошку, вегетацијску или биомску мапу свијета, па се сликовито увјерити да планета почива на разноврсности. У укупном мозаику разноврсних услова у којима се остварује живот у биосфери, не постоје два мјеста која су климатски, геоморфолошки и биолошки идентична, а што су међусобно удаљенија, све су различитија и све мање упоредива.
Биодиверзитет је данашња мјера опстанка биосфере и развоја цивилизације на Земљи. Његова заштита се не може посматрати искључиво са економске стране, јер очувани изворни биодиверзитет нема цијену. Он је непроцјењив, вриједан сам по себи, не само због еколошког значаја, већ и због својих научних, образовних, културних, рекреативних и естетских вриједности. Простори на Земљи без очуване природе губе лик, а људске популације, народи и државе своје упориште. Биолошка разноврсност мора бити брига сваког човјека, нације и друштва, на исти начин као што су то и сва друга природна богатства. Очување биолошке разноврсности неодвојиво је од заштите животне средине. Биолошка разноврсност је камен темељац живота на Земљи.
проф др Ивица Радовић (Из текста: ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА -
фактори и императив опстанка човечанства у 21.веку)
Нема коментара:
Постави коментар