Опстанак човјека непосредно је условљен
очувањем природних ресурса Планете, чија је основа укупна биолошка разноврсност
њеног живог свијета.
Стога је у савременим стратегијама развоја уврштен и концепт заштите и очувања
биодиверзитета, односно планирање привредног и општедруштвеног развоја, уз
рационално коришћење ресурса и очување природе и животне средине. Овакав
приступ развоју установљен је и Конвенцијом о биодиверзитету, која је усвојена
1992. године у Рио де Жанеиру.
Најједноставније речено, биодиверзитет је разноликост живог свијета на Планети
Биодиверзитет на Земљи данас чине милиони
различитих биолошких врста, које су производ четри милијарде година еволуције.
Биодиверзитет
или биолошка разноврсност представља, према најчешће прихваћеној дефиницији,
свеукупност гена, врста, екосистема и предјела на Земљи. Конвенцијом из Рија биодиверзитет се одређује као
свеобухватна разноликост и различитост живих организама, укључујући копнене,
морске и остале водене екосистеме и еколошке комплексе чији су дио; ово укључује диверзитет
у оквиру врста, између врста и између екосистема. Поред врста дивље флоре,
фауне, гљива, бактерија, вируса, као и свих екосистема, биолошка разноврсност
обухвата и врсте које су одгајане људском активношћу, односно сорте културних
биљака и гајених животиња. Разноврсност живота, као једну од основних одредница
Планете на којој живимо, чини и човјек, са мноштвом народа, језика и култура.
Биодиверзитет
обухвата више организацијских нивоа: генетички, специјски и екосистемски.
- генетички диверзитет: разноврсност ДНК
структуре између јединки које припадају истој врсти. Свака јединка на планети
поседује специфичну комбинацију гена која је јединствена и непоновљива;
- специјски
диверзитет: разноликост и специфичност свих појединачних органских врста.
Специјски диверзитет обухвата укупну разноврсност свих органских врста на
Земљи, од самог настанка живота на Планети до данас. Описано је и класификовано
око 1,8 милиона органских врста на Земљи (у суштини ми не знамо коначан број врста који постоји на
планети, јер се нове врсте проналазе свакодневно). Инсекти представљају скоро половину
описаних врста. Међутим, претпоставља се да је то само мањи део укупног
броја врста на Планети. Као најреалније
сматрају се процене које сугеришу постојање 13 до 20 милиона врста на Земљи.
-
екосистемски диверзитет: разноврсност екосистема којима различити организми
припадају (разноврсност станишта, животних заједница, екосистема и предела).
Овај ниво биодиверзитета обухвата укупну разноврсност станишта (абиотичке
компоненте екосистема) и животних заједница (биотичке компоненте екосистема),
као и еколошких процеса који их повезују (кружење супстанци, протицање
енергије, трофички односи итд.) на основу којих се остварује јединственост и
функционалност екосистема као елементарне еколошке јединице биосфере.
Подјеле на три
организацијска нивоа биодиверзитета требало би да се прихватају оквирно, с
обзиром да су сва три међусобно повезана и условљена – разноврсност на којој почива живот је јединствена
и цјеловита.
Људи имају
тек магловиту идеју о томе колико је животна средина повезана са њиховом
добробити. Ријетки, међутим, разумију важност тих веза. Наше је здравље често
повезано са животном средином и има дубок утицај на еколошки отисак који
остављамо на планети. Главна пријетња биодиверзитету није само експлоатација
врста него и промјене и уништавање станишта које су резултат раста људске
популације, односно људских активности које штете животној средини.
Природне ресурсе наше Планете чине биљке,
животиње, земљиште, вода, атмосфера, чак и сами људи!
Сви
заједно чинимо дио екосистема наше Планете, што значи да ако постоји криза
биодиверзитета, наше здравље и средства за живот ће се такође наћи у опасности.
