21. март 2013. СВЈЕТСКИ ДАН ШУМА

Прије нешто више од 42 година, на 23. сједници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године, 21. март изабран је као Свјетски дан шума, сматрајући да ће се на тај начин допринијети повећању свијести и увјерења најшире свјетске јавности о значају и улози шума за човјека. Овај дан уједно представља и подсјетник друштву на значај шума, апострофирајући бројне користи које имамо од шуме.

За обиљежавање симболично је одабран 21.март, први дан прољећа, у знак буђењa природе и вегетације и као знак новог почетка - вјечитог обнављања живота, као дан јесење равнодневице на јужној, односно прољећне на сјеверној хемисфери, као дан прославе и обиљежавања три кључна аспекта шумарства:  заштите, производње и рекреације.

Да би се подигла свијест становништва о значају шума, данашњи дан у цијелом свијету посвећен је управо мјерама очувања тих екосистема.

Површине под шумама у свијету се убрзано смањују. Томе доприноси и процес глобалног загријевања Планете. Према подацима УН, за послењих 15 година шумске површине у свијету су се смањиле за више од троструке површине Њемачке.

Свјетски дан шума установљен је како би се нагласила неопходност мудрог управљања шумама и њиховог одрживог коришћења, управо због њихове вишеструке значајне улоге за човјека, и за опстанак Планете у цјелини.

По обиму и улози у животној средини, шуме имају велики значај. Оне су фактор стабилности климатских елемената и појава, и представљају стабилизатор климе са великим утицајем на цијелу сферу и стабилност свих екосистема.

Шуме су главни регулатор односа кисеоника и угљен-диоксида у ваздуху, и учествују у пречишћавању загађеног ваздуха, те су као такве стекле епитет ,,плућа земље”. Шуме у највећој мјери утичу на пречишћавање ваздуха од прашине и других честица које доспију у атмосферу.

Утицај шума на водне ресурсе је велики и комплексан - шума има хидролошку и водозаштитну функцију, и значајну улогу у сприечавању поплава. Оне доприносе да се значајне количине воде задрже у шумској простирци и шумском земљишту, а одатле постепено одлазе у водене токове.

Шума има изузетно позитиван и комплексан утицај и на земљиште - побољшавају хранљивост земљишта, односно доприносе повећању његове плодности. Сваке године шумска вегетација врати у тло знатне количине минералних (хранљивих) материја у виду органских отпадака које чине лишће, четине, гранчице, плодови, кориен и други дијелови биљке и тиме хумификацијом утиче на физичка и хемијска својства земљишта.

Заштитна функција шума огледа се и кроз спрјечавање ерозије, клизишта и забаривања земљишта, а нарочито у спрјечавању еолске ерозије.

Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња чији опстанак и развој у значајној мјери управо зависи од очувања шуме.

Вријеме је да сачувамо и заштитимо наше шуме!