Свјетски дан чистих планина - 26.09.2012.

,,Потрудите се да послије вашег боравка у природи не остају никакви трагови!''

Планинска  чистоћа и очуваност требају нас остављати без даха, а на то нас подсјећа овај важан датум.

Данас планинама пријете нове опасности од глобализације, урбанизације и масовног туризма. При томе су посебно угрожени извори питке воде који извиру у планинама, а о којима зависи више од половине људске популације

Подсјећамо посјетитеље планина да не оштећују природу ни на који начин, своје смеће да носе са собом и одлажу га исправно, а потребе и активности сведу на одрживу мјеру, чувајући за своје унуке оно што смо наслиједили од својих дједова.

          ЗЕЛЕНГОРА

 Небеско царство у теби блиста,

 Теби је небо испред врата;

 Твоја је ведрина кристално чиста,

 Љепото невиђена, непрепозната.

 Све сам ти изворе и потоке пио,

 Сва сам ти цвјетна мирис'о поља;

 Све сам ти висове походио,

 Нема ти слична, камо ли боља.

 Кад вук твој чека у засједи,

 Кад соко твој у небо скочи;

 Кад мук се поскока чекањем леди,

 Кад ти заблистају горске очи!

 Кад дивојарац на вјечној стражи

 Слуша и гледа зов дивљине,

 Кад своје љубимице тетријеб тражи,

 У трагу зоре из даљине.

 Кад боровнице и јагоде

 Заносни мирис небу шире,

 Кад нарциси опијају и заводе

 Под своје скуте у ревире.

 Тамјаном мирише четина твоја

 Кад у колиби запуцкета,

 Кад заигра коло дугиних боја

 И твоја Пашна пољана процвјета.

 Од тебе су висином више

 Неке планине ове планете,

 Само у теби срце дише,

 Осјетио сам то као дијете.

 Чувају те пастири твоји,

 Чува те светац, Чудотворац;

 Чуваћемо те док постоји

 И један пастир зеленгорац.

                             Драго Владичић

Сачувајмо ову нашу љепоту за будуће нараштаје!

Дан заштите планинске природе - 08.06.2012.

Основни задатак сваког планинара морала би бити љубав према природи, а дружење са природом и уживање у њој сврха његове псјете планини.

Прави планинар одгајан и школован по планинарском кодексу у духу очувања природе и другим етичким нормама никада неће нарушити равнотежу у природи и планини и он је истински заљубљеник и пријатељ природе. 

Упамтите! Љубитељ природе није онај ко бере цвијеће већ онај ко га остави живјети, како би му се и сљедећи пролазник могао дивити! Убрати цвијет значи убити цвијет! Цвијеће је најљепши украс планине!

Чврсто се треба држати начела да након твог одласка из ње, у планини не смије остати никаквих трагова твоје посјете!

Има људи који својим неразумним понашањем уништавају животну и природну средину несхватајући да су они у цијелој тој причи „ неприродни“

Свјетски Дан заштите животне средине - 05.06.2012.

Ове године Свјетски дан заштите животне средине (World Environment Day – WED) обиљежава се под слоганом  ,,Зелена економија: Јеси ли укључен?'' (,,Green Economy: Does it include you?")

Животна средина, човјекова околина или околиш представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човјекова животна и производна активност. То је уствари збир свих спољашњих фактора (биотичких и абиотичких) који утичу на развој, развиће и опстанак организама.

Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човјек мијења природно окружење и то често тако што нарушава природну околину. Изградњом хидроцентрала и акумулација, сјечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и др. човјек утиче на промјену читавих подручја. Као резултат човјекових активности долази до промјена или нарушавања екосистема и климатских промјена на локалном и глобалном нивоу.

Заштита животне средине подразумјева скуп различитих поступака и мјера који спречавају угрожавање животне средине са циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплинарна и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице што здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Стога сваки поремећај стања животне средине доводи до еколошких поремећаја и  поремећаја социјалних односа, који су међусобно повезани и условљени.

Има људи који својим неразумним понашањем уништавају животну и природну средину несхватајући да су они у цијелој тој причи „ неприродни“.

Природа још увијек опомиње. Када остане сва унакажена и пуста биће касно да се бавимо овим питањем.