Дан чистих планина
Бистри
горски извори, чисти планински пропланци и дјевичански планински врхови – нека такви и остану!
Планине бисмо
могли дефинсати као уздигнуте
(више од 500 m) дијелове Земљине коре. Но, планине су много више од пуких уздигнућа.
Планине су кисеоник и питка вода, богатство шума, кућа бројним угроженим
животињским и биљним врстама, мјесто сусрета човјека са самим собом.
Планинска подручја на свим континентима
представљају друштвени, економски и еколошки капитал од изузетног значаја и вриједности.
Планине су нужне за живот, заузимају
око петину свјетског копненог подручја и основни су животни ослонац чак десетини
људске популације.
Вијековима су планине служиле као велико складиште ресурса попут питке
воде, енергије и биолошке разноликости, а о њезиној свјежој води данас посредно
или непосредно зависи
више од половине свјетског становништва.
Процеси глобализације, урбанизације
и масовног туризма велика су пријетња планинским заједницама и ресурсима. Еколошке
заједнице планина су изложене уништавању.
Међународна година
планина, Свјетски дан планина, Дан чистих планина... само су неке активности и покушаји
којима се настоји указати на значај планинских заједница. Међутим, то није довољно! На заштити осјетљивих планинских
еколошких заједница и унапређењу живота људи у планинским заједницама требало би
радити систематски, полазећи
од појединаца.
Планинарење је
на првом мјесту начин и стил живота, а након тога и низ активности. Основни мотиви
за планинарењем јесу човјекова жеља за: вјечним кретањем, упознавањем природе,
простора и нових људи, освајањем нових врхова, потреба за равнотежом и задовољством.
Истински љубитељи
планина циљ и садржај планинарења виде у уживању, спајајући физичке напоре са задовољством.
Као и у свим другим
неформалним и формалним друштвеним скупинама, постоје начини понашања
који планинаре разликују од излетника, а нека од правила понашања у планини ваљало
би савјетовати свим посјетиоцима
планина:
1.планинари се при сусрету, као и остали посјетиоци планина,
међусобно поздрављају
2. темпо хода прилагођава се најспоријем планинару у скупини
3. пружити помоћ коме год помоћ у планини устреба
4. циљ планинарења је свеукупан доживљај
природе, а не брзина освајања врха
5. избјегавати буку у планини
6. ходајући планинарским стазама уклонити све препреке,
грање и камење
7. не тргати и уништавати биљке, гране и стабла, не ометати
и плашити животиње
8. не остављати за собом отпатке
9. не палити ватру у шуми
10. на сваком излету учинити
барем нешто за природу.
Бистри
горски извори, чисти планински пропланци и дјевичански планински врхови – нека такви и остану!
„Чувајмо природу! Природу нисмо
наследили од наших предака, већ смо је позајмили од наших потомака!“
,,Потрудите се да послије вашег
боравка у природи не остају никакви трагови!''
