08.06.- Дан заштите планинске природе

                                     10 ЕКО ЗАПОВЈЕСТИ ЗА БОРАВАК У ПРИРОДИ

1. Не чупај и не уништавај биљке, ни законски заштићене ни незаштићене. Не тргај гране и не оштећуј кору стабала. Немој ометати и плашити животиње, реметити мир непотребним викањем или буком, бацањем камења или на друге начине. Поштуј мир планинске природе!

 2.  Поштуј прописе националних паркова, резервата и паркова природе! Једнако се понашај и у незаштићеним подручјима, иако то закони не траже. 

3. Најљубазније упозоравај излетнике и несавјесне планинаре и апелуј да не оштећују и уништавају животну средину, посебно да не беру тек процвало цвијеће. Имај на уму да ће се такви према заштитарима и заштити природе поставити одбојно, поставиш ли се нељубазно и нетолерантно!   

4. Укључуј се у разне еколошке акције (потписивање петиција, акције скупљања отпада из планина, еколошке скупове и сл.)    

5. Своје смеће са собом однеси у долину, чак и ако постоји корпа за смеће, јер га обично нико не празни или га празни у оближњој шуми.   

6. Не пали ватру у шуми, а сваку ватру брижљиво угаси! Шумски се пожари тешко гасе због неприступачности и непроходности планинских терена.  

7. Избјегавај вожњу аутомобилом по планинама јер тако додатно загађујемо околину, а себе лишавамо ужитака и љепота који су циљ планинарења. Планинске цесте служе за веће потребе као што су спашавање и снабдијевање.    

8. Пропагирај природне љепоте и њихову заштиту људима око себе; у школи, на послу, на огласним таблама, путем предавања и слично.   

9.  На сваком излету учини барем једну ситницу за природу! Покупи одбачену кутију, боцу или лименку са стазе! 

10. Чврсто се држи властитог начела да након твог одласка из ње, у планини не смије остати никаквих штетних трагова твоје посјете!  

 

Дан заштите планинске природе

Планинари би увијек требали имати на уму да су у планинском свијету само привремени “гости” и да би он након њиховог повратка требао остати неизмијењен. Услед доласка све већег броја људи у планинске предјеле, неопходно је наћи компромис између њиховог удобног и сигурног боравка у планини са једне и заштите планинске природе са друге стране.

Штитити планинску природу значи добро водити рачуна о томе гдје се поставља логор (приликом постављања шатора, нарочито ако се ради о већем броју истих, морамо водити рачуна о томе да нанесемо што мање штете природном окружењу, логор не треба подизати непосредно поред извора, ријека или језера.), гдје се ложи ватра (обично се каже ватра је добар слуга али лоš господар, зато са ватром треба опрезно не смијемо се играти!, зато ако ложимо ватру у планини нека буде мала, а користимо се само сувим гранама и дрвећем и не треба је напуштати док гори), како се пере посуђе ( не треба користити штетне детерџенте јер они загађују воду и земљиште, посуђе је довољно опрати врелом водом одмах након употребе),  како се поступа са отпадом (морамо се трудити да планина остане макар онако чиста какву смо је нашли, основно је правило да свако свој отпад носи са собом назад у долину).

Такође, не треба чупати и уништавати планинске биљке, узнемиравати и убијати дивље животиње. Једноставно треба водити рачуна о свим аспектима нашег боравка у планини тако да негативни утицаји буду сведени на минимум.

Свјетски дан заштите животне средине

  

05.06. Свјетски дан заштите животне средине (World Environment Day - WED), обиљежава се у више од 100 земаља широм света. Овај дан Генерална скупштина УН усвојила је 1972. године, представља једно од главних средстава којим УН широм свијета стимулишу значај очувања животне средине и подстичу повећање активности на заштити животне средине.

На овај дан се промовише став да је заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, а сједиште Програма за заштиту животне средине УН (United Nations Environment Programme - UNEP) налази се у главном граду Кеније - Најробију.

Индија ће бити овогодишњи домаћин централне прославе светског Дана заштите животне средине 2011 (ВЕД), 5. јуна.

 У протеклих четрдесетак година ова манифестација је израсла у један од најјачих механизама којима Уједињени народи подижу свијест људи широм наше планете о нужности уврштавања питања заштите животне средине међу горуће проблеме данашњице и постичу их да постану активни учесници одрживог и равномјерног развоја те преузму одговорност за очување планете напомињући да је улога локалних заједница кључна за разумијевање важности питања заштите животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.

Ове године Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се под слоганом  „Шуме: природа на услузи“ (Forests: Nature At Your Service), чиме се жели упозорити на кључну улогу шума у очувању свијета каквог познајемо. Њихова је улога вишеструка. Шуме представљају „плућа Земље“, те су нам највјернији савезник у борби против климатских промјена. Биљке у процесу фотосинтезе узимају велике количине угљен диоксида уз истовремено ослобађање кисеоника, који нам омогућава дисање. Надаље шумски комплекси имају значајну улогу у формирању падавина као и у регулацији водених токова, утичу на очување плодности земљишта и његову заштиту од ерозије, ублажавају велика  колебања температуре ваздуха, те тако стварају повољније услове за људско здравље.

 Шумске заједнице, нарочито тропске кишне шуме, одликују се највећом биолошком разноликошћу на копненом дијелу Земље и представљају станиште за  више од половине свих познатих копнених врста биљака и животиња. Њиховим уништавањем бројне јединствене врсте нашле су се ивици опстанка или су већ изумрле, чиме се наш свијет неповратно мијења и осиромашује.

 Шуме осигуравају склониште, сигурност и радна мјеста за десетине милиона људи. У исто вријеме шуме су и извор вриједних сировина. Поред дрвета које се свакога дана обрађује у безброј производа, генетска разноликост унутар шумских заједница омогућује нам напредак у науци и здравству, те развој нових лијекова.

Успркос свему, уништавање шума, које данас прекривају 1/3 површине копненог дијела Земље, наставља се несмиљеном жестином. Сваке године уништи се просјечно 13 милијуна хектара, што је величина која одговара површини Португала. 

Посљедњи је тренутак да промијенимо начин живота и окренемо се зеленој будућности у којој ће шуме бити срце одрживог развоја јер су оне данас вишеструко угрожене од разних утицаја. Највећи утицај врши човјек. Такође, велики утицај имају пожари, суше, лоши природно еколошки услови за опстанак шума, природне непогоде и сл.

У каквој ћемо животној средини живјети зависи само од нас!